У технологији биомедицинске оптичке детекције коришћењем спектралне анализе, постоје три репрезентативне методе анализе: УВ-видљива спектрофотометрија (фотоелектрична колориметрија), флуоресцентна анализа и Раманова анализа, респективно, за постизање различитих нивоа биомедицинске детекције ткива, ћелија и молекула. Оптички филтери се користе у горе наведене три биомедицинске анализе. Оптички филтери су кључни уређаји који одређују тачност детекције и поузданост биомедицинских система за детекцију. Следећа табела наводи применљивост три биомедицинске методе детекције и захтеве за њихове оптичке филтере.
| Биомедицинске методе испитивања | Коришћени оптички феномени | Поље примене | Захтеви за језгро филтера | Типичан број слојева за један премаз |
| UV-Vis спектрофотометријска анализа | апсорпција светлости | Биохемијски индикаторски тестови ткива | Пропусни опсег од 8~10nm, дубина граничне траке уског опсега преноса већа од OD6, захтеви за прилагодљивост окружењу и отпорност на влагу непромењени | 30~50 |
| Флуоресцентна анализа | Флуоресцентна емисија | Ћелијска, ДНК амплификација | Пропусни опсег од 20~40nm преноса, побуде, емисије, оштро граничење (90%~0D6 1~2%); дубоко граничење граничног опсега, мали помак апсорпције влаге | 50~100 |
| Раманова анализа | Раманово расејање | Прецизно мерење молекуларног енергетског нивоа структуре материје, детекција врста | Оштро граничење емисије (90%~0D6 0,5~1%), мали помак апсорпције влаге | 100~150 |
–Овај чланак је објављен од странепроизвођач машина за вакуумско премазивањеГуангдонг Зхенхуа
Време објаве: 03.11.2023.